Befem 2015 na talasima feminizma

U Beogradu će se 5. i 6. decembra u Kulturnom centru GRAD održati sedmi po redu feministički festival BeFem. Festival je pokrenut 2009. godine s ciljem stvaranja otvorenog, kreativnog i progresivnog prostora za diskusiju o feminizmima, feminističkoj misli i akciji.

'Motivi ovogodišnjeg festivala oslikani su talasima, onima iza nas i onima koji nam tek predstoje. Na festivalu će se naoštrenih umova i razigranih tela diskutovati, promišljati i slaviti feminizam kroz raspakiravanje naslijeđa prošlih borbi, kako bismo se zajedno osnažili za iduće. Očekuje nas introspektivni pogled na feminizam, razgovori sa sportistkinjama, plesnim divama, političarkama, teoretičarkama, vamp ženama, umetnicama i svim drugim identitetima koje žene ponesu sa sobom na festival.

Na BeFemu se sve zajedno možemo beskompromisno i revolucionarno boriti protiv neravnopravnosti. Nema stabilnog tla i zato vas pozivamo da ponesite surf daske kojima ćemo seći talase patrijarhata i svih njegovih nuspojava, kapitalističke eksploatacije rada i tela, fašizacije političkih i drugih društvenih praksi. Zajedno ćemo aktualizovatii debate o izbegličkoj krizi, diskriminaciji u svetu rada, surogat majčinstvu, delovanju feminističkih političkih partija.

Program festivala otvoriće se u subotu 5. Decembra u 12:00 sati, a nakon otvorenja sledi panel diskusija 'Ko ima pravo na feminizam?' na kojoj će gostovati Mirjana Mirosavljević Bobić, Bobana Macanović, Antonela Marušić, Berina Džemailović, Andrea Jovanović, Snežana Jakovljević, kao i gošća iz Švedske Judith Kiros.

pdf befem

 Program

gallery befem

Galerija 

 

poster 2015

Izvođačice, BeFem Festival 2015

Mirjana Mirosavljević Bobić

Mirjana Mirosavljević Bobić

Mirjana Mirosavljević Bobić, feministkinja. Živi, voli i vozi uglavnom u Beogradu (kao svaka provincijalka). Jednog dana, s jeseni, seli se na Island.
Bobana Macanović

Bobana Macanović

Bobana Macanović je fenomenalna feministkinja, aktivistkinja, radi u Autonomnom ženskom centru i veštičari nedeljom, u vreme mise, u nadi da će (p)ostati lezbejka i u narednom životu. Ostavila je pečat na vizualima feminističkih publikacija, osmislila brojne kampanje protiv muškog nasilja prema ženama, devedesetih gostovala na TV Palma, pričajući o lezbejskoj egzistenciji i prelazila peške granice žudeći da sretne svoje feminističke drugarice. Nosi šarmantan ožiljak iznad desne obrve sa prve Parade ponosa. Svima na ti, protiv hijerarhije. O sebi uvek sve najlepše, po principu da ne postoji podrška koju sama sebi ne umem da dam.
Berina Džemailović

Berina Džemailović

Berina Džemailović - studentkinja sociologije, suosnivačica KRIVA - Feminističke Medijske Produkcije, online medijske platforme koja se bavi temama feminizma, roda i seksualnosti. Ranije je aktivno bila dijelom kvir-feminističkih grupa u Sarajevu, a sada je interesuje feministička teorija i kritika, te video produkcija i novinarstvo, čime se aktivnije bavi u zadnje dvije godine.
Andrea Jovanović

Andrea Jovanović

Andrea Jovanović je filozofkinja i članica Kolektiva Gerusija. Njeni teorijski interesi pokrivaju oblasti kritike političke ekonomije, marksistički feminizam i marksističke teorije rada. Njen politički interes se svodi na osmišljavanje i učešće u borbi za egalitarno društvo slobodnih pojedinaca, ukratko. S vremena na vreme napiše po koji novinarski članak.
Snežana Jakovljević

Snežana Jakovljević

Snežana Jakovljević je jedna od osnivačica Udruženja žena Peščanik u Kruševcu. Rođena je januara 1961. Njeni roditelji bili su Marica i Mihajlo. Njena sestra je Lidija. Njene prijateljice su Slavica, Snežana, Irena, Gordana, Suzana... Njene koleginice su Zvezdana, Milkana, Nada, Milica... sve druge divne žene sa kojima uživa da razgovara i/ili ćuti. Napisala je Evu od kaveza, Ipala, En, den, dinu i Najbolju od 10 u baru. Zahvaljujući pisanju preživela. Zahvaljujući feminizmu otkrila da je sa njom sve u redu. Da su žene u redu. Uzbuđuju je izazovi, putovanja, kreativnost... more. Kada bi morala da bude nešto drugo, izabrala bi da bude more.
Kiros

Kiros

Kiros je književnica, kritičarka u oblasti kulture, pesnikinja i podkasterka.
Subota // Saturday 12. 15 - 14. 00
Ko ima pravo na feminizam? // Who Has a Right to Feminism?
Subota // Saturday19. 00 - 20. 00
The Revenge Hour – podcast* – zapisi uživo // The Revenge Hour - Podcast Live Recording
Iva Knežević

Iva Knežević

Iva Knežević živi u Zagrebu. Kao djevojčica razvija ljubav prema sportu jer je stariji brat uvijek imao daljinski kod sebe pa je morala gledati ono što on odredi. Organizira rekreacijsko igranje nogometa za žene u Zagrebu. Članica je Zbeletrona, straight friendly kolektiva koji preko partija i radionica promiče LGBTIQ kulturu.
Kristijana Čačić

Kristijana Čačić

Kristijana Čačić ima 23 godine. Živi i igra u Zemun Polju. Loptu pika od svoje 8. godine. Počela je da igra fudbal u FK "Perspektiva" sa dečacima. Sa 14 na poziv trenerice Snežane Rajačić zaigrala za Ženski fudbalski klub " Sloga" iz Zemuna. To je njen prvi kontakt sa ženskim fudbalom u Srbiji. Od tad do danas promenila je četiri kluba u Srbiji i jedan u Austriji.
Jelena Pilipović

Jelena Pilipović

Rodjena 1984. u Beogradu. Diplomirana je ekonomistkinja za turizam. Amaterski se bavila mnogim sportovima, medju njima i rukometomom, basketom i kik boksom. Voli za sebe da kaze da je polu talenat za sve. Od osnovne skole igra fudbal, prvo u kraju sa decacima a danas sa istomisljenicama. Aktivna je clanica sportsko rekreativne grupe FemSlam, koja okuplja LGBT zene I kroz sport se bavi osnazivanjem zena. Izdvaja poslednja dva ucesca na turnirima, Zagreb Qsport 2015 i utakmica odigrana sa timom iz Novog Sada tokom nedelje prajda.
Maja Arđelan

Maja Arđelan

Maja Arđelan, rođena u Sarajevu, odrasla u Mokrinu, živi i radi u Beogradu, tattoo umetnica, fudBalerina (članica aktivističke fudbalske inicijative FemSlam). Aktivna od 2011. godine.
Mari Carrasco

Mari Carrasco

Mari Carrasco je nezavisna plesačica i koreografkinja. Diplomirala je na Baletskoj akademiji 2008 i od tada radila kao predavačica, plesačica i koreografkinja. Godine 2010. osniva sopstvenu trupu i sarađuje sa pozorištima Riksteatern i Unga Klara u Stokholmu u Švedskoj. Ona i njeni plesači su njen komad BARTOLOMEO igrali širom sveta za decu i mlade. Imali su preko 100 nastupa u Tokiju, Okinavi, Njujorku, Amanu, Ramali, Belfastu, Madridu, Helsinkiju, Roskildeu, Oslu i Stokholmu. Prošle godine je, zajedno sa glumcem i rediteljem Gustavom Deinoffom, napravila komad DEVOJKE ĆE VAS NATERATI DA POCRVENITE. Komad je postigao veliki uspeh, karte za izvedbe su rasprodate, a kritike odlične. Za 2016. planira novi komad, SPREMNI SPREMNI, koji će biti premijerno izveden u Dansens Husu u Stokholmu u Švedskoj.
Talia Gallegos Fadda je plesačica, koreografkinja, pedagoškinja, producentkinja i organizatorka u raznim feminističkim i umetničko-političkim projektima. Tokom 2014. i 2015. radila je kao plesačica i performerka za koreografkinju Palomu Madrid i u različitim plesnim projektima.
“Moje telo plesom potvrđuje mojoj duši svoje ovozemaljsko postojanje”.
Marija Savić i D. Sarzinski

Marija Savić i D. Sarzinski

Marija Savić i D. Sarzinski su regionalni queer par iz Beograda i Sarajeva. D. je forenzički antropolog i radi na identifikovanju ostataka žrtava rata u Bosni i Hercegovini. Marija je queer aktivistkinja koja poslednjih godina uglavnom radi na jačanju kapaciteta LGBT/queer aktivizma u regionu. Trenutno žive u Bosni i Hercegovini. Od sledeće godine započinju izgradnju kuće i štale od prirodnih materijala, te osnivanje farme koza u Istri.
Hela Liverić

Hela Liverić

Hela Liverić je rođena 1976. u Rijeci. Završila medicinsku školu, smijer primalja.Dugi niz godina bila aktivistica zaštite okoliša, te za LGBT prava. Tri godine vodila Eko centar Mavrović. Prije 7 godina na obiteljskom nasljeđu podigla farmu koza "Driade" sa ciljem razvoja humanijeg stočarenja. Trenutno na farmi živi 80 koza, 5 krava, 3 konja, magarica, 4 guske, 35 koka, 7 vijetnamskih svinjica, 5 mačaka, 3 psa
Blaženka Beronja

Blaženka Beronja

Blaženka Beronja je sociološkinja po profesiji a u praksi je i kozarka i poljoprivrednica. Pre više od četiri godine je napustila Novi Sad i doselila se na salaš u Bezdanu. Na "Nananinom salašu" se uz podršku supruga bavi agro-eko turizmom i proizvodnjom delikates sireva od kozijeg mleka. Aktivistkinja je u nekoliko udruženja u Bezdanu koja se bave rodnom ravnopravnošću, turizmom i ekologijom. Koordinatorka je bezdanske "Otvorene škole edukacije" u oblasti organske proizvodnje i agro-eko turizma. Diše i sanja u bojama lavande.
Gudrun Schyman

Gudrun Schyman

Gudrun Schyman (www.schyman.se) je jedna od osnivačica političke partije Feministiskt initiativ (www.feministisktinitiativ.se). Radila je kao socijalna radnica i bila aktivna i u antinuklearnom i u nacionalnom i međunarodnom mirovnom pokretu. Ranije je bila članica Levičarske partije i njena delegatkinja u parlamentu 1988-2003. Na čelu Levičarske partije bila je od 1993-2003., kada je napušta. Feministička inicijativa je zvanično osnovana 2005. i od tada je prerasla u feministički i antirasistički pokret koji na poslednjim izborima ulazi u 13 lokalnih skupština i osvaja jedno mesto u Evropskom parlamentu. Od 2010. je lokalna političarka u Simrishamnu (svom rodnom gradu), članica nacionalnog odbora Feminističke inicijative i jedna od dve liderke ove partije. U profesionalnom radu bavi se obrazovanjem u oblasti rodne ravnopravnosti i nediskriminacije (www.maktakademin.se).
Amanda Mogensen

Amanda Mogensen

Amanda Mogensen bila je suosnivačica Feminističke inicjative 2005. i od tada volontira vodeći tim za komunikacije ove partije. Kao odgovorna za komunikacije u odboru partije, volonterski osmišljava i vodi partijsko odeljenje za komunikacije i izbornu kampanju 2014. za Evropski parlament i lokalne i nacionalnu skupštinu u Švedskoj. Profesionalno se bavi komunikacionim strategijama i radila je u oblasti komunikacije sa javnošću za razne političke organizacije i kao PR-konsultantkinja u sopstvenoj firmi. Danas je zamenica izvršnog direktora kulturnog centra Mejeriet and Folkets Bio u Lundu.
Libela.org

Libela.org

Libela.org portal o rodu, spolu i demokraciji posvećen je praćenju i kritičkom propitivanju demokratskih i socijalnih praksi iz rodne perspektive, s naglaskom na povećanje vidljivosti društvenog, političkog i kulturnog angažmana marginaliziranih društvenih skupina. Libela.orgotvara nove teme i prakse zagovarajući ljudska prava s naglaskom na zanemarena socijalna prava, dekonstruira rodne stereotipe i seksizam te promiče građanski aktivizam i društvenu promjenu. Budući da je za Libelu feminizam povijesno neraskidivo vezan uz klasna pitanja, kritički i analitički dubinski propitujemo društvena zbivanja u RH, ali i u regiji i svijetu.
Johanna Ivarsson

Johanna Ivarsson

Johanna Ivarsson je socijalna radnica koja septembra 2015. izdaje svoju prvu knjigu: Normativna kreativnost u predškolskim ustanovama – kritika normi i oruđa za ravnopravnost. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom i mladima u okviru švedskog školskog sistema. Glavni fokus njenog rada su ravnopravnost, demokratija i ljudska prava.
Femkanje

Femkanje

Femkanje je nezavisna radio emisija i platforma osmišljena da doprinese vidljivosti, unapređenju i osnaživanju nezavisne kulturno-umetničke scene u Srbiji, istovremeno promovišući rodnu ravnopravnost i kreirajući medijski prostor za predstavljanje i umrežavanje mladih autorki/a iz zemlje i regiona. Autorke i voditeljke emisije su umetnice Bojana S. Knežević i Katarina Petrović, koje su tokom dvogodišnjeg rada mapirale i intervjuisale više od osamdeset različitih autorki/a i kolektiva iz sfere umetnosti, kulture, obrazovanja, aktivizma i nauke. Femkanje možete pratiti na sajtu (www.femkanje.com) i fejsbuk stranici (www.facebook.com/femkanje ), a sve dosadašnje emisije dostupne su na našem podkastu (www.mixcloud.com/FEMKANJE/).
Zoe Gudović

Zoe Gudović

ZOE GUDOVIĆ (1977) queer feministkinja, lezbejka,art-aktivistkinja. Od 1995. uključena u rad i istraživanje neformalnih i angažovanih pozorišnih formi. U svojoj praksi spaja art i aktivizam u cilju promene postojeće svesti i društvenih odnosa. Predavačica na temu Feministička umetnost u javnom prostoru, pozorišna edukatorka, performarka, Drag king transformerka, inicijatorka i organizatorka uličnih performansa u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Suosnivačica je Act Women, i aktivističke grupe "Queer Beograd", bila članica grupe Žene na delu. Trenutno radi u Rekonstrukciji Ženski fond kao PR menadžerka.
Marina Marković

Marina Marković

MARINA MARKOVIĆ rođena 1983. godine u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Univerziteta umetnosti, a od 2006. izlaže samostalno i na grupnim izložbama u Srbiji, SAD, Velikoj Britaniji, Japanu, Meksiku… Dobitnica je stipendije za mladog vizuelnog umetnika i nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2011. Suosnivačica je asocijacije Treći Beograd, a živi i radi na relaciji Beograd-Nјujork
Milica Pekić

Milica Pekić

MILICA PEKIĆ istoričarka umetnosti i kustoskinja iz Beograda. Diplomirala je na Odseku za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. Jedna od osnivačica KIOSK platforme za savremenu umetnost, Asocijacije NKSS i regionalne platforme za kulturu KOOPERATIVA. Kao kustoskinja učestvovala je u brojnim projektima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Od 2013. godine radi i kao kustoskinja Galerije12HUB u Beogradu.
Mireya Echeverría Quezada

Mireya Echeverría Quezada

Mireya Echeverría Quezada je novinarka, podkasterka i glavna urednica feminističkog časopica Bang.
Zayera Khan

Zayera Khan

Zayera Khan je režiserka dokumentarnih filmova čije glavne oblasti interesovanja su telo, ljudska priroda i politika. Svojim dokumentarnim filmovima želi da osvetli i privuče pažnju na teme kao što su menstrualno krvarenje i telo. Trenutno živi u Stokholmu u Švedskoj i radi na novim dokumentarnim filmovima sa fokusom na feminizmu, zaštiti sredine i ljudskoj prirodi.
S-pichka

S-pichka

S-pichka je muzički duet koji čine dve žene rođene u Jermeniji koje, zbog raznih društveno-ekonomskih i političkih razloga, trenutno ne žive u Jermeniji. Muzika i reči njihovih pesama promišljaju post-sovjetski prostor, globalizaciju, imigraciju / egzil i, naravno, ljubav. Ovom duetu važno je da prekorači granice koje se pripisuju „umetnosti“ kao žanru. Njihova muzika je i vizuelna i performativna i nepomirljivo buntovna.
Replicunts

Replicunts

Replicunts je tročlani ženski punk rock bend iz Beograda. Nastao je 2012. godine kada su Katarina, Barbara i Sanja odlučile da svoje melodije i rifove pretoče u zajedničke punk note! Sviraju autorske stvari i na njihovu muziku je uticala što engleska što američka punk scena. Svirale su na više svirki i festivala u zemlji i regionu: Beograd, Kragujevac, Kruševac, Temišvar, Oradea, Novi Sad, Subotica, kao i na festivalima To Be Punk, Exit, Revolution Fest
Markiza de Sada

Markiza de Sada

Markiza de Sada: Fatalna zavodnica, bastard ruskog revolucionara i nemačke aristokratkinje. Priča se da je u naletu strasti ubila ljubavnika i od tada luta gradovima Evrope u potrazi za zabavom. Sumnjivog morala, nezasitih seksualnih apetita, nepobediva je u obaranju ruke, vešta sa mačem i prva u ispijanju cele boce absinta. Obavijena velom misterije, besprekornog stila, pažljivo bira svoje drustvo, ne ide nigde bez vozača.
Katarina Majstorović

Katarina Majstorović

Katarina Majstorović je studentkinja prve godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Još kao tinejdžerka iskazivala je interesovanje za feminizam, pa je tako 2011. postala najmlađa volonterka BeFema. Od 2011, upoznajući se sa svim čarima aktivizma, počinje da biva sve aktivnija u nevladinom sektoru, a posebno u oblasti ljudskih prava, koje i smatra svojim glavnim interesovanjem.
Za rad spremne

Za rad spremne

Za rad spremne - Neformalna inicijativa 'Za rad spremne' nastala je u ožujku 2013. godine, kada je nezaposlenost mladih u Hrvatskoj bila najveća u posljednja dva desetljeća te kada je svaka druga mlada osoba koja je završila neki oblik školovanja bila nezaposlena. Osim toga, najavljene izmjene radnog, socijalnog i mirovinskog zakonodavstva potaknule su tri prijateljice da odluče nešto poduzeti i pokušaju različitim metodama usmjeriti fokus javnosti na golem društveni problem zbog kojeg bismo cijelu jednu generaciju mogle/i okarakterizirati kao 'izgubljenu'.Aktivistkinje 'Za rad spremne' predstavit će načine neformalnog organiziranja, kao i metode kojima se koriste kako bi svoju agendu nametnule javnosti, ali i nadležnim institucijama.
Carolina Hemlin

Carolina Hemlin

Carolina Hemlin je glavna urednica i izdavačica časopisa Ottar, švedskog časopisa o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima. Ranije je radila kao novinarka feminističkog časopisa Bang i nezavisna novinarka.
Anna Dahlqvist

Anna Dahlqvist

Anna Dahlqvist je novinarka specijalizovana za oblast seksualne politike. Napisala je knjigu „U tišini – putovanja kroz evropsko tržište abortusa“ i trenutno piše knjigu o menstruaciji i ljudskim pravima. Ona i Karolina Hemlin su glavne urednice Ottara, švedskog časopisa o seksualnoj politici.
Ottar

Ottar

Ottar je najveći – i jedini – švedski časopis o seksualnosti, politici i ljudskim pravima koji izlazi preko 30 godina. Ottar je u vlasništvu RFSU, Švedskog udruženja za seksualno obrazovanje. Ottar objavljuje vesti, reportaže, autorske članke, debate, kolumne i intervjue pod motom „seks je politika“. I jeste! U ovom časopisu možete čitati o abortusu, lgbtq temama, kritici normi, feminizmu, rodu, polu i partnerskim odnosima.
Vjollca Krasniqi

Vjollca Krasniqi

Vjollca Krasniqi je doktorirala sociologiju na Univerzitetu u Ljubljani. Master diplomu iz studija roda, razvoja i globalizacija stekla na Londonskom fakultetu za ekonomiju i političke nauke (LSE), a diplomu osnovnih studija iz filozofije i sociologije na Prištinskom univerzitetu. Predaje sociologiju na Filozofskom fakultetu Prištinskog univerziteta. Predaje klasičnu i savremenu sociologiju, filozofiju edukacije, reedukacije i resocijalizacije. Trenutna istraživačka interesovanja: Jugoistočna Evropa, rod, izgradnja nacija i država, održanje / izgradnja mira, razvoj, etnička pitanja, kolektivno sećanje, rat, postkolonijalne teorije, feminističke teorije, telo, sociologija svakodnevnog života, trans-nacionalizam i reprezentacija, etnografija.
Venera Çoçaj

Venera Çoçaj

Venera Çoçaj je studentkinja sociologije na Prištinskom univerzitetu, gde stažira na Univerzitetskom programu za studije i istraživanja roda. Radi i u kosovskoj Inicijativi mladih za ljudska prava. Aktivno je uključena u platforme sećanja kao što su Laboratorija sećanja – trans evropska platforma razmene o istoriji i sećanjima, Mapiranje sećanja Kosova i sećanja mladih. Pohađala je Regionalnu školu tranzicione pravde u Beogradu, Feminističku letnju školu za mlade Agora u Briselu i završila Letnju školu komparativnih studija roda i seksualnosti na Prištinskom univerzitetu. Venera je koautorka kratkog nagrađivanog filma Equinox. Živi između svog rodnog grada Poreča, u Hrvatskoj, i Prištine, na Kosovu, gde studira i živi.
Jeta Rexha

Jeta Rexha

Jeta Rexha je studentkinja sociologije na Prištinskom univerzitetu. Od početka studija učestvuje u Kosovskoj inicijativi za usmenu istoriju, gde se prevashodno bavi metodologijom istraživanja. U međuvremenu se zainteresovala za pitanja sećanja i suočavanja sa prošlošću, pa se uključila u projekat Mapiranja sećanja Kosova – seriju radionica koje organizuju Alter Habitus i Forum ZFD. Pohađala je Letnju školu o tranzicionoj pravdi u organizaciji Centra za humanitarno pravo Kosova. Sada stažira na Programu studija roda na Prištinskom univerzitetu.
Ana Stevanović

Ana Stevanović

Ana Stevanović se pre četiri godine zaljubila u BeFem i tu i ostala kao članica BeFem tima zadužena za medijsku promociju festivala. Akademski se razvijala u oblastima novinarstva i komunikologije na osnovnim, i studijama roda na poslediplomskim studijama. Interesovanja usmerava naistraživanje jezika, medija i izvedbenih umetnosti. Aktivističku energiju ulaže u borbu protiv nasilja nad ženama. Feministkinjom se oseća i time se diči.
Anna Stendin i Mario Runesson

Anna Stendin i Mario Runesson

Anna Stendin je mehaničarka i nastavnica u predškolskoj ustanovi koja radi u jednoj NVO koja se bori protiv diskriminacije. Ima lično iskustvo potrebe za verbalnom samoodbranom.
Mario Runesson radi sa mladim lgbtq osobama u jednoj feminističkoj NVO. Bavi se i obrazovanjem o lgbtq pitanjima i ljudskim pravima kroz radionice i seminare. Ima lično iskustvo potrebe za verbalnom samoodbranom.
Jelena Veljić

Jelena Veljić

Jelena Veljić, aktivistkinja. Tokom studija etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu bavila se studentskim organizovanjem. Teme kojima se bavi u društvenom angažmanu uključuju borbe za besplatno i svima dostupno obrazovanje, feminizam, radnička pitanja, antifašizam. Od 2010. godine novinarka lista „Republika“. Učestvuje u radu Društvenog centra „Oktobar“.
Kajsa Ekis Ekman

Kajsa Ekis Ekman

Kajsa Ekis Ekman je švedska spisateljica i novinarka rođena 1980. godine. Godine 2010. objavljena joj je knjiga „Biti i biti surogat – prostitucija, surogat majčinstvo i podeljeno Ja“ koja se bavi prostitucijom i surogat majčinstvom iz feminističke perspektive. Nakon toga je napisala knjigu o krizama eura iz ugla Grčke, koja je objavljena u Švedskoj 2013.
Mina Damnjanović

Mina Damnjanović

Mina Damnjanović rodjena je 1985. godine. Feministkinja. Bavila se reprezentacijom žena u medijima i žena u obrazovanju. Najznačajnijim iskustvom u životu smatra Feministički karavan gde je sa još 10 žena živela i putovala po Evropi pokušavajući da kroz drugačije prakse življenja pruži otpor patrijarhatu i kapitalizmu.
Leila Šeper

Leila Šeper

Leila Šeper - aktivistkinja, feministkinja, blogerka, kućna proizvođačica piva. Po zanimanju je ekonomistkinja, ali to je najmanje zanima. Jedna od pokretačica: Yarn Bombing Sarajevo, qSPORT Sarajevo, Država za poželit i SajFems. Interesuje je rodna (ne)ravnopravnost, tehnologija, pletenje, heklanje, brdski biciklizam, šuma, priroda, festivali, bas gitara...
Milica Batričević

Milica Batričević

Milica Batricević, stvara, snima, piše, priča i svaki dan pokušava da malim koracima pravi promenu. Živi i nada se danu kada utopije neće biti utopije. Ponekad se plaši da će je kapitalizam i tržište rada pojesti. Razmišlja u poslednje vreme da li revolucija zaista jede svoju decu i ne da im da porastu.
Nataša Niškanović

Nataša Niškanović

Nataša Niškanović je riđokosa novosadska feministkinja rođena 1992. godine. Nedavno je diplomirala na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a stekla je i zvanje i diplomirane ekonomistkinje. Inače se bavi marketingom i PR-om. Tokom studija pisala je članke i pravila radio priloge o nasilju nad ženama i ženama u politici. Na BeFem-u je od 2012. godine, ove godine prvi put kao koautorka video rada o preispitivanju rodnih identiteta.
Anja Koletnik

Anja Koletnik

Anja Koletnik se bavi transfeminističkim kvir aktivizmom i slobodnim intelektualnim radom u Sloveniji. Poseduje master iz rodnih studija i posebno se bavi oblašću transrodnih studija, kvir teorijom, studijama debljine, otelovljenja i feminističkim novim materijalizmom. Ima višegodišnje iskustvo u LGBTQ+ aktivizmu i obavlja direktorsku funkciju u prvoj slovenačkoj NVO posvećenoj trans pitanjima – Institut za transfeminističku inicijativu TransAkcija. U trenutnom radu se prevashodno bavi uvođenjem i uključivanjem pitanja roda, rodnih identiteta i transrodnih / nenormativnih identiteta u slovenački aktivizam za socijalnu pravdu i akademsku sferu, što obuhvata niz aktivnosti, od savetovanja i vođenja grupa za podršku do dijaloga sa medijima i lobiranja i zagovaranja na nacionalnom nivou.
Ksenija Forca

Ksenija Forca

U Labrisu je bila aktivna na projektima koji su imali za cilj da informišu i prošire znanja drugih o lezbejskim i ljudskim pravima u najširem smislu (politička, ekonomska i socijalna prava). Najviše voli da radi kreativne psihološke i edukativne radionice sa lezbejkama, biseksualnim, queer i svim zainteresovanim osobama na istraživanju i osvešćivanju svojih potreba i potencijala, izgradnji kvalitetnih međuljuskih odnosa i slavljenju sopstvene različitosti. Teorijski je zanimaju koncepti queera, levog queer feminizma kao i feministički i antipsihijatrijski pristup mentalnom zdravlju. U „slobodno“ vreme piše kratke priče i poeziju, i umesto salveta, skuplja kamenčiće i lišće od kojih pravi kolaže.
Ugla Stefanía Kristjönudóttir Jónsdóttir

Ugla Stefanía Kristjönudóttir Jónsdóttir

Ugla Stefanía Kristjönudóttir Jónsdóttir se bavi trans i kvir aktivizmom, vrlo aktivno i istaknuto. Zagovara trans prava na Islandu već više godina i poznata je osoba na Islandu po predavanjima koje drži, člancima koje piše i medijskim nastupima. Na međunarodnom nivou sarađuje sa organizacijama kao što su IGLYO i Transgender Europe i učestvuje u kampanjama Saveta Evrope u kojima govori o transrodnim pitanjima. Takođe drži predavanja i učestvuje u projektima širom Evrope u vezi sa transrodnim pitanjima. Trenutno završava master studije roda na Islandskom univerzitetu.
Fotografija: Alda Villiljós; Ilustracije: Alda Lilja.
Ksenija Joksimović

Ksenija Joksimović

Ksenija Joksimović je studentkinja psihodramske psihoterapije, kvir feministkinja i aktivistkinja za ženska, LGBTQIA i manjinska prava iz Beograda, Srbije. Diplomirala je andragogiju (obrazovanje odraslih) i iskusna je u radu sa mladima. jedna je od osnivača neformalne aktivističke grupe iz Beograda „Forum mladih za rodnu ravnopravnost“ koja se bavi rodnom ravnopravnošću i inkluzijom i organizuje forum teatar širom zemlje. Ksenija veruje da aktivizam mora biti intersekcionalan, inkluzivan i kritičan prema normama i da mora imati pristup „odozdo na gore“ da bi imao smisla.
Magda Janjić

Magda Janjić

Magda Janjić (rođena 1977. godine) - novinarka i online urednica u VICE Srbija. Iza sebe ima blog i pesme. Već treću godinu pušta muziku četvrtkom u kultnom Idiottu u Beogradu. Živi i radi u Beogradu.
Olga Dimitrijević i Marija Ratković

Olga Dimitrijević i Marija Ratković

Olga Dimitrijević je nagrađivana dramaturškinja, pozorišna kritičarka i spisateljica koja povremeno predaje o filmu, pozorištu i queeru kada je neko pozove.
Marija Ratković je teoretičarka umetnosti i medija, patriotkinja i su-osnivačica više medijskih platformi i inicativa koja piše, bori se i živi uglavnom online. Marija i Olga osnovale su malo feminističko domaćinstvo u kome žive srećno, slušaju narodnu muziku dok kuvaju i često sanjaju revoluciju.
Dada Selectah

Dada Selectah

Dada Selectah počinje da pušta muziku 2008. godine. Dve godine je upravo za nju subotom bila rezervisana mikseta u klubu Francuska sobarica. Vremenom je počela da pušta breakbeat & house mashed up sa ostalom elektronikom ili čist rnb/hiphop sa dancehall vajbovima. Puštala je i na Mixer Festivalu, MTV Wonder Women Weekend Fest, Filmstreetu i Days of New York (UK Parobrod, Bg); Filmfestival i PitchWise Fest (Sarajevo)