Javni prostori su i ženski prostori!

Dok se osvrćeš oko sebe u neosvetljenoj ulici, pokušavaš da se popneš do česme, ili gledaš gde da piškiš kad si u gradu…

Da li pomisliš da pristup javnom prostoru zavisi od društvenog statusa i moći??

Arhitekturu javnih prostora stvaraju oni koji imaju moć da grade.

Javni prostori nisu neutralni – oni su oblikovani društvenim, političkih i ekonomskim silama i vrednostima koji su ugrađeni u forme, procese planiranja i simbolički prostorni jezik.

“Naši su gradovi patrijarhat upisan u kamenu, cigli, staklu i betonu”

Džejn Dark [Jane Darke], feministička geografičarka.

Zato se borimo da gradovi u kojima živimo budu i naši, gradovi žena!

Borba za drugačije oblikovane javne prostore je borba za društvenu promenu!

Ulice i javne prostore češće i za veći broj aktivnosti koriste žene, u odnosu na muškarce i zato smo Izdvojile smo neka (ne i sva!) mesta u kojima je socijalna nepravda posebno uočljiva u gradu!

SAOBRAĆAJ / JAVNI PREVOZ

Razvijen, priuštiv i pristupačan javni prevoz direktno utiče na unapređenje života žena, s obzirom da su one te koje ga većinski koriste i koje imaju najsložnije putanje kretanja na nivou svakodnevice.

Šta je problem?

  • Mreža javnog prevoza nije dovljno razvijena da doseže udaljena naselja (posebno naselja socijalnog stanovanja), što ženama koje žive u tim naseljima značajno otežava kretanje
  • Cena karte za javni prevoz nije prilagođena prosečnim i ispodprosečnim primanjima žena
  • Fizička pristupačnost u javnom prevozu nije obezbeđena ni za kolica za bebu ni za invalidska kolica
  • Bezbednost u javnom prevozu nije osigurana, što žene može obeshrabriti da koriste javni prevoz
  • Prohodnost i bezbednost na trotoarima takođe nije obezbeđena, zbog toga što se: 1) planiranjem i izgradnjom ne obezbeđuju svuda trotoari adekvatne širine; 2) ne sankcioniše zauzimanje trotoara od strane motornih vozila (koje većinski koriste muškarci)

Šta kažu brojevi?

Nažalost, u Srbiji nedostaje rodna statistika u svakom segmentu funkcionisanja društva, bi nam pomogla u razumevanju kako određeni problemi utiču na žene i posledično, koja bi rešenja bila svrsishodna. Tako, rodno osetljiva statistika ne podrazumeva samo razvrstavanje podataka po polu, već i uvažavanje razlika u problemima sa kojima se žene i muškarci susreću u svim sferama života.

Ono što ipak znamo jeste da su žene u 2018. Bile manje plaćene od muškaraca za 8.8%. Ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanja, razlike u zaradama između muškaraca i žena su znatno veće, u korist muškaraca, ukazuje Republički zavod za statistiku.

Većina ispitanica javni prevoz doživljava kao mesto povećanog rizika od nasilja i uznemiravanja, pokazuje istraživanje “Nasilje prema ženama i devojčicama u javnom prostoru” koje je sproveo FemPlatz 2022. godine. Ovo je posebno izraženo kada neku vrstu prevoza koriste prvi put i/ili kada odlaze u naselja u kojima ranije nisu bile. Strah je veći, ukoliko se udaljuju od centra grada.

Pink taksa, ili porez na roze, podrazumeva da žene istu uslugu plaćaju više nego muškarci. Istraživači su primenili ovaj koncept na korišćenje javnog prevoza u Njujorku žene troše u proseku 26 do 50 dolara dodatno na prevoz mesečno iz bezbednosnih razloga, i do 100 dolara svakog meseca ako su primarni staratelji dece u okviru svoje porodice – čak 1.200 dolara više od muškaraca svake godine. Izneti podaci, ali i odgovori žena koje smo anketirale tokom kampanje, ukazuju da i u Srbiji žene skuplje plaćaju javni prevoz, čime su dodatno diskriminisane

Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena. Iz grafika ispod, vrlo je očigledno da žene svih dobi i porodičnih statusa provode mnogo više vremena tokom dana u neplaćenim aktivnostima, što znači da je njihovo dnevno kretanje mnogo složenije (ne svodi se samo na kuća-posao-kuća dinamiku).

Šta je rešenje?

  • Povećati ulaganje u planiranje i širenje mreže javnog prevoza, tako da povezuje sva naselja
  • Uspostaviti iznijansiraniji mehanizam plaćanja javnog prevoza, tako da odgovara svim ekonomskim razredima
  • Upostaviti metodologiju i kontinuitet praćenja rodno-senzitivne statistike javnog prevoza, kako bi njegovo planiranje i organizacija bili racionalni, a efektivni
  • Uspostaviti mehanizme donošenja strateških odluka i javnih politika u oblasti trasnporta kroz inkluzivnu participaciju žena, imajući u vidu sva postojeća življena iskustva žena

BEZBEDNOST

Žene ulažu ogromnu količinu vremena, mentalne i fizičke energije da logistički organizuju kretanje po gradu, kako bi sebe zaštitile. Skoro polovina žene navodi da način njihovog života od uticaja na ličnu bezbednost, a 32,1% žena ocenjuje da ličnu bezbednost ostvaruju time što retko izlaze i više vremena provode u kući!!!!!

Nije pravedno, zar ne? To nije pravedno, s obzirom da je toliko asimetrično u odnosu na muškarce.

Šta je problem?

  • Javni prostori, uključujući ulice, veoma su neujednačeno osvetljeni u različitim delovima grada, a monofunkcionalni prostori (kvartovi koji su samo rezidencijalni) dodatno podarzumevaju odsustvo javnosti (publike) što smanjuje kontrolu eventualnih pokušaja nasilja
  • Žene koriste duže putanje kretanja, tragajući za osvetljenijim i bezbednijim putanjama
  • Kao odbrambene mehanizme, žene koriste različite strategije koje dodatno opterećuju i mentalno i fizički i finansijski: nose ključeve ili biber sprej, spremajući se za potencijalnu odbranu; razgovaraju (ili se prave da razgovaraju) telefonom sa bliskim ljudima; izbegavaju slušalice jer osluškuju korake iza sebe; kriju kosu u jakni, nose kapuljaču; izbegavaju da hodaju same noću ili da se voze taksijem; optrećuju se time šta će da obuku, iako odeća nema nikakve veze sa potencijalnim napadom

Šta kažu brojevi?

Svaka četvrta žena je doživela proganjanje, krađu ličnihi stvari ili džeparenje, što se dovodi u vezu sa javnim prostorom, navodi Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine,

Skoro svaka peta žena se noću ne oseća bezbedno (18.7%), Prema istraživanju FemPlatz-a “Nasilje prema ženama i devojčicama u javnom prostoru” iz 2022. godine.

Najveći broj ispitanica je izuzetno nebezbednim ocenio neosvetljene ulice, udaljene od centra grada, odnosno sela (71,7%), značajno manje ispitanica takvim smatra parkove i gusto pošumljene delove grada (46,8%), a relativno je veliki broj ispitanica koje izuzetno nebezbednim doživljava mesta oko klubova/kafana/mesta prodaje alkohola/narkotika (28,7%).
Za najveći broj ispitanica najveći uzrok straha je porast uličnog nasilja (35,4%), slede seksualni napadi i uznemiravanja (24%), dok su na trećem mestu džeparenje i ulične krađe.

Posmatrano po regionima, žene na području Beograda brojnije su među ženama koje se osećaju nebezbedno, ali ih je više i među ženama koje se osećaju veoma bezbedno, što je verovatno izraz razlika u objektivnom stanju bezbednosti u pojednim beogradskim naseljima.

U osiguranju lične bezbednosti, žene se prevashodno oslanjaju na sopstvene strategije, koje podrazumevaju limitiranje sopstvenog kretanja i dužinu boravka u javnom prostoru. Čak 76,7% ispitanica smatra da su same zaslužne za sopstvenu bezbednost jer su oprezne i vode računa o svom ponašanju.

Problem sa bezbednošću imaju i druge manjinske grupe. Iako nemamo statistiku za lokalni kontekst, druga istraživanju govore da to jeste globalni problem. Tako, prema dostupnim, premda ne najsveđijim podacima, u SAD, 1 u 5 transrodnih osoba izbegavaju korišćenje javnog prostora, iz straha od maltretiranja. Takođe, širom Evrope, 50% pripadnica i pripadnika LGBTIQ populacije kažu da izbegavaju javne prostore zbog straha od maltretiranja.

Šta je rešenje?

  • Neke od mera koje bi lokalne vlasti trebalo da preduzmu su: obezbediti bolje i funkcionalno ulično osvetljenje (u svim delovima gradova); obezbediti telefone ili dugmad za urgentne pozive koji su distribuirani po parkovima, garažama, itd.
  • Precizne mere treba osmisliti i planirati kroz participativne metode koje će uključiti žene različitih iskustva (život u različitim delovima grada, različite dobi i podoričnog statusa, različitih fizičkih mogućnosti, itd.)
  • Set mera koje su proizašle iz istraživanja FemPlatz-a sa ženama u Kraljevu, Pančevu i Zemunu, a nisu već pomenute:
    • Redovno održavanje dečijih igrališta, koja često propadaju nakon izgradnje ili se u večernjim satima pretvaraju u nebezbedna mesta;
    • Održavati javna mesta čistim, osvetljenim, uređenim, po potrebi ograđenim
    • Obezbediti da postavljene kamere ne ugrožavaju privatnost građana i građanki

PRISTUPAČNOST

Fizička pristupačnost javnim prostorima, kao i javnoj infrastrukturi (izvori pijaće vode ili toaleti) mora biti osigurana, kako bi grad bio odraz potreba svih njegovih stanovnika!

Šta je problem?

  • Pristupačnost javnim prostorima ograničena je na više načina. Jedan od njih je fizički – nije moguće svim javnim prostorima prići ukoliko imate različite fizičke mogućnosti. Drugi se tiče tzv. privremene privatizacije javnih prostora koja se dešava uz podršku lokalnih i državnih vlasti, a tiče se ustupanju javnih prostora za komercijalne namene, koje podrazumevaju da onda taj prostor biva dostupan samo onima koji određenu uslugu mogu da kupe (ulaz u igralište, na kocert, na klizalište, itd.)
  • Mreža izvora pijaće vode u gradovima je nedovoljno i neravnomerno razvijena, te je pristup pijaćoj vodi ograničen
  • Mreža javnih toaleta je takođe neravnomerno razvijena, a brojni javni toaleti su zbog neadekvatnog održavanja ili zatvoreni ili nebezbedni za žene
  • Javni toaleti nisu opremljeni prostorima za brigu o bebama, a ne postoje ni alternativni prostori koji su specifično pravljeni za tu namenu
  • To što neki uslužni objekti imaju ovakve prostore i izvore pijaće vode nije relevantno, zbog toga što se oni nalaze u okviru privatnih objekata i nisu dostupni svima. U tim situacijama, ispunjenje jedne bazične potrebe (od odlaska u WC i zamene uloška, hidriranja, do previjanja bebe) zavisi od volje privatnog vlasnika, što ne sme biti slučaj

Šta kažu brojevi?

Ulice i javne prostore češće i za veći broj aktivnosti koriste žene, u odnosu na muškarce.

Mapu izvorskih javnih česmi u Beogradu prati Zavod za javno zdravlje, ali one koje su priključene na vodovod nisu mapirane.

Šta je rešenje?

  • Ponovo oživeti i dopuniti mrežu javne infrastructure u pogledu javnih česmi sa pijaćom vodom i javnih toaleta koji imaju mogućnost da odgovore na različite potrebe žena. DOK SE TO NE DESI, doneti odluku koja obavezuje komercijalne prostore da bez ikakve naknade mogu obezbediti pristup svima pijaćoj vodi i toaletu
  • U skladu sa međunarodnim standardima, precipitate fizičku dostupnost svih javnih prostora i otkloniti fizičke prepreke pristupu svima osobama, kakave god fizičke mogućnosti imale

SIMBOLIČKI PROSTOR

Simboličko prisustvo žena u imenima ulica i trgova, kao i javnim spomenicima, samo je prostorni otisak njihove društvene marginazacije.

Šta je problem?

  • Žene su nesrazmerno predstavljene u nazivima javnih prostora (ulica i trgova), kao i među javnim spomenicima, a onda kada jesu, uglavnom su u pitanju delovi grada koji su manje izloženi široj javnosti
  • Premda je proces imenovanja javnih prostora prilično dinamičan proces (nije prekruto regulisan i vrlo se često menjaju nazivi ulica i trgova), češće se koristi kao mehanizam istorijakse revizije, a mnogo ređe kao namera da se doprinese ispravljanju društveno ušančene rodne asimetrije

Šta kažu brojevi?

Tek 4.37% ulica dobilo je naziv po ženama ili ženskim mitskim likovima unutar gradskih delova gradskih opština Beograda. Od ukupnog broja ulica nazvanih po ženskim imenima, 63% zauzimaju periferne pozicije unutar opština, a 36.5% centralne. Međutim, najilustrativniji pokazatelj njihovog marginalnog položaja je što je čak 26.1% od ukupnog broja ulica nazvanih po imenima žena, u kategoriji slepih ulica, dok dodatnih 15.7% spada u red malih perifernih ulica koje se nadovezuju direktno na slepe ulice. To znači da je gotovo pola (41.8%) ulica nazvanih po imenima žena smešteno u naglašeno marginalnim zonama ulične mreže, koje nisu komunikativne, reprezentativne i predstavljaju zone grada u kojima se odvija samo privatni život.

“Analizirati uličnu mrežu grada i nazive ulica iz ove perspektive naročito je zahvalno, jer ona predstavlja strukturalni javni simbolički sistem koji karakteriše čitljivost, koji gradu daje identitet, o njemu ostavlja javni utisak, unutar koje se jasno mogu razdvojiti centar i periferija, mesta koja su otvorena i relativno zatvorena za javni pristup, koja imaju posebno i naglašeno simboličko značenje i vrednost i koja su ‘beznačajna’”, prof Nada Sekulić, autorka istraživanja “Rodni aspekti javnog gradskog prostora (na primeru analize naziva beogradskih ulica)”

Šta je rešenje?

  • Povećanje udela žena u nazivima javnih prostora, ali vodeći računa o raznolikosti njihovih doprinosa i sferama života u kojima su delovale! Uz to, uspostaviti praksu deljenja informacija, uz nazive ulica i trgova, o životima i doprinosima tih žena. Preimenovanje obavezno uraditi kroz participativni, inkluzivni proces zajedničkog odlučivanja o tome koje će to žene biti
  • Pružiti javnu podršku i sredstva (iz javnog budžeta) za više prostornih intervencija koje ističu žene i utiču na promenu dominantno prisutne podele na rodne uloge i podređenost žena u društvu

Befem je pokrenuo ovu kampanju u cilju osvetljavanja nužnosti feminističke politike, i na onim mestima gde ih svakodnevno ne vidimo.

Kampanja je rezultat kolektivne inteligencije, deljenja znanja i iskustava među različitim aktivistkinjama, i zajedničke borbe za pravednim društvom. Na tome smo zahavalne Jovani Timotijević (Ministarstvo prostora), Jeleni Jaćimović Jahim, Dunji Karanović (Lice ulice), Žaklini Živković i Miki Nikolić (Pravo na vodu), Anđeli Savić i Milici Marinković (A11), Ivani Jovanović i Anji Anđušić (Media Diversity Institute), Neveni Tarlanović, Nini Pavićević (Kritički), Bojani Stevanović (colorscode).

Befem je realizovao ovu kampanju uz podrušku Ambasade Kraljevine Holandije.

Preporuke za istraživanje o ovoj temi

Ima žena pravo na grad!